TRLA BABA LAN

DOBRODOŠLI! RIJEČ JE KAO ĆUPRIJA: DOBRA SPAJA A LOŠA RAZDVAJA


09.06.2010.

Kako se rešiti tonaže - prvi dio

 Strugači sala I

     

      *Piše: Predrag Ž. Vajagić

Premda je ovo višenedeljno nebesko prokišnjavanje poznavaoce starozavetnih alegorija naplavilo nelagodom, i najveći pesimisti ne mogu nijekati (makar morali njakati) da je pitanje dana kad će sunce dočekati svojih petnaest minuta, barem i sparušene, slave. A kad pripek usvrdla u potiljak, zna se šta sledi: nožni prsti se zasandale, za njima se ogoljuju sve veći komadi puti, dekoltei se tegle, sevaju minići i pirsingovana pupčad. Tela pupe, nadmeću se i nameću, jednom rečju (i uz mnoštvo uzdaha) - božje davanje!

I dok svako žensko raskomoćivanje dočekujem sjajem u očima i oblizom usana, od dlakavih muških nogah i tobolaca stomačina pogled odvraćam s gađenjem. Moguće da u tome ima i lične mrzovolje, jer i sam odgajam valjkasti torzo kom ni iscrpljujuće uvlačenje stomaka više ne može dati zadovoljavajuće konture.

             

Koji su znaci te pretilosti koja objedinjuje i izluđuje? Sa stočnom vagom, koja vam jedina sme nasuti istinu u oči, razvijate najiskrenije prijateljstvo, a na grb, umesto kraljevskih orlova u preletu, smeštate ticu-prasicu, uz dinstana ocila. Pod tim znamenjem teško da ste spremni za odlučni juriš u kom kilogrami noćas (ili barem ovih povečerja) moraju pasti.

Prođe, dakle, vreme stare slave, kad je salo bilo statusni simbol, a geslo „bez mješine nema starješine“ potvrđeno u hiljadu bitaka i gastronomskih odbitaka. Živi se drugačije, sad suvonjavi drže pevnicu, a nama koji progutasmo delfina na puhanje ostaje da, kako znamo i ne umemo, upristojimo kilažu, jer, priznaćete, jedno je kad se ravnogorci used jula podšubare, a posve drugo kad na plaži svoj bojler od 80 litara krijete vunenim pončom.

Univerzalni recept za struganje kila ne postoji: koliko trbuha, toliko utuka. Za svaku tovnost negde raste trava, a nju, možda, upravo sad brsti jarence kog ćete se, kad se protegne preko ovala, morati odreći.

Mendeljejevu ne bi zalupili vrata Ruske akademije nauka, da je periodni sistem proučio detaljno, kao ja tabelu sagorevanja kalorija. Neke spaliteljske aktivnosti, nažalost, morao sam odmah precrtati: trčanje uzbrdo zbog geografskih ograničenja, a timarenje konja i formiranje bala (sena) usled rasapa sa selom.

U strahu da bi mi efikasno preskakanje vijače ispred zgrade kao jedinu publiku moglo dovesti komšiju psihijatra – sve karte sam bacio na pomalo zabataljeni seks. Ali, i tu zub vremena, već klimav u desnima rutine, čini svoje. Krevetarija tantum jeste krcko oraščić za kalorije, ama nigde ne piše na koju voltažu bacakanja se misli, a i sami znate da se časnim imenom kopulacije podjednako diče snishodljivo mrnjavljenje i animalna raspomamljenost.

Valjda je jasno da su bračni kapelski kresovi (gde je kataloška poza odabrana na zadnjem sedištu tatinog moskviča toliko uprošćena da pokreti zaburmljenih gmizavaca nisu uočljivi ni iz Davinićevog satelita) tek prah i pep’o naspram bodičeka kojim se, dok iskaču federeri, ekseri pod goblenima i plombe, odbijaju mlada, jedra, i uvek naskakljiva čeljad. U braku, pak, jedno se nevoljno u(s)pinje, dok drugo čežnjivo proteže prste ka daljinskom, ili upravo, ne odglumivši orgazam, pada u dremež. A sve tako isceđene kalorije ionako se nadoknade parčetom slanine i luka s natkasne.

          

Mnogi ljudi i od pomeranja šahovskih figura u parkiću imaju upalu mišića, a plivanjem se zanimaju tek da mogu, nakon par piva, plutajući u vodi isprazniti mokraćni mehur. Ipak, nejasno je gde se izgubila opuštenost u rekreaciji, pa i onoj namenjenoj keramičarskim radovima pri stomaku. Nema jadnije mentalne strategije od žala za prošlim vremenima, kad je procvetao limun bio neponovljivo žut, a sve ostalo upisa u spomenar vredno. Ipak (sic) nekada sve bejaše jednostavno: legneš na ledinu, i u ritmu kojim ti mravi mile duž zadnjice, napinješ trbušnjake. Danas pred svaku telovežbu moraš revidirati testament ili konsultovati primarijuse: podigneš li obrvu prilikom uzgiba, ne samo da „ode mast u propast“ (nažalost, metaforički), već možeš, ako kvrcne u leđima, odmah zadužiti štake. Noge se savijaju pod uglovima preciziranim artiljerijskim azimutima, nagibi mišića prate standarde Udruženja olimpijskih šampiona, a podloga za valjanje mora biti taman, dakle ni premekana kao teleći, ni pretvrda kao goveđi šnicel. Nipošto ne smete zaboraviti disati, a uputstva o punjenju i pražnjenju pluća složenija su nego ona koja uče derviši i majstori joge.

Probirljivost, potvrđeno, nije osobina dežmeka, ali je protresno na kakve sve dijete nasedaju verujući onima koji su propustili, pre nego što se savetodavno posvetiše drugima – pomoći sebi.

Kašika s rupom još uvek je jedina efikasna alatka za mršavljenje, no slabo to vredi kad u prolazu odvalite ćureći batak ili 30 deka masnog bureka. Takođe, ako su aritmije, trigliceridi i holesterol vaši verni sekundanti, klonite se zelenih kafa, preparata na bazi izvesnog šloga, pesticida koji, stružući kilograme, odnose i godine života kojima se nadate.

Dijete su put da omrznete one namirnice koje i inače bude gastronomski podsmeh: krokete od jeguljine kože, pirjane bele bubrege kita, šejk od dživdžanove limfe, juhice kupusa, pohanu blitvariju i ma’unarke, sve te ce-realije što, u boljem slučaju, predstavljaju tek „čalabrčak dok ne stigne ručak“.

Posebno mi zlokobno zvuči izvesna „dijeta hemijskog raskroja“, za koju moja TV postaja u glavi već nedeljama vrti reklamu s Miloš - Obilićem i Muratom, netom rasparanim „od učkura do bijela grla“.

(Nastavak slijedi...a za one kojima se žuri vidi link!)

*Duži trideset pet godina i vrednu diplomu. Višak slobodnog vremena nagnao ga ka pisanju tekstova prosečne kakvoće, koju špihuje bezobraznom ambicijom. Obznanjuje se u mnogim časopisima, piše za "Vreme", "Peščanik" i "Etnu", a zanoveta i sa književnih portala, uglavnom satiričnim kmekom.

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/38092-Strugai-sala.html

TRLA BABA LAN