TRLA BABA LAN

DOBRODOŠLI! RIJEČ JE KAO ĆUPRIJA: DOBRA SPAJA A LOŠA RAZDVAJA


10.06.2010.

Kako se rešiti tonaže - nastavak

Strugači sala II

     

     *Piše: Predrag Ž. Vajagić



Razvojem čovečanstva (na koji, čim smo tu gde jesmo, ne treba gledati s mnogo entuzijazma) račvale su se i raznolike mršaveće kure. U XVIII veku mislilo se, što je potkrepljivano i velevažnim skriptama, da je uzrok grominjanju tela život kraj močvara, pa bi problem bio rešen čim bi se stanovništvo maklo iz živog blata.

U to doba, u Engleskoj ceo jedan sloj društva (isključiv sirotinju koja je tu izvesnost stekla već rođenjem) nasilno se izgladnjuje kopirajući tananost kraljice Viktorije.

Žgoljavi lord Bajron ispijanjem galona sirćeta izaziva proliv, povraćanje i pesničko nadahnuće, pa njegovim putem kreću i bulumaći, natekli kao kiseo hleb.

U Americi se još pamti neki „Veliki žvakač“ koji smatra da je hranu dovoljno temeljno ižvakati, pa ispljunuti. Međutim, i pored zanimljive postavke potkrepljene gubitkom 40 kilograma, zapada u fatalizam, promoviše geslo "Priroda će kazniti one koji ne žvaću", i, usred preživanja - umire.

Prve cigarete, recimo, reklamirane su kao oprobano sredstvo koje sprečava gojenje, a do današnjih dana ostao je fakat da oni koji bace duvan odmah grabe beštek.

Oduvek su na glasu i izgladnuća zasnovana na navodno zdravim prehrambenim navikama egzotičnih afričkih i južnoameričkih plemena koja bi, u vreme pristupa žiži interesovanja, uglavnom (što zbog svoje ishrane, što usled konkvistadorskog trovanja olovom) – već bila izumrla.

Neke od tih dijeta (a ko ne zna ono roditeljsko nad tanjirom graška – „Jedi, jedi, deca u Bijafri gladuju“) bile su potvrđeno dobre, osim što se u organizam unosilo premalo vitamina, minerala i proteina, pa biste gubitak kilograma plaćali raznim boleštinama, gubitkom vida ili anemijom.

Neki Vilhjalmur Stefanson otkrio je narod Inuita, koji je smisao bednog života u tundrama severa, nalazio u prejedanju sirovom ribom i kitovom mašću. Naravo, voće i povrće nisu ubacivali u svoj program, ne znajući da takvo što i postoji.

Višečasovno trljanje sapunima za mršavljenje ili kljukanje sedativima (jer ko spava, dokazano je, tada ne jede) dečija su pizdarija u poređenju sa parazit dijetom, tokom koje možeš da hapaš baš sve, ali samo ako pre toga u organizam ubaciš kolut žive pantljičare da ti u stomaku napravi balans materija. Problem nastaje kad se uljez osili i rastegne, recimo, do 25 metara dužine, što je ipak preterano čak i za slepog, ljigavog putnika.

Pre pola veka hit biva Prolin dijeta gde vešti bozadžija pravi surutku od životinjskih rogova, kopita, ušesa, repandži, hrskavica i drugih slatkiša suhomesnate industrije. Pored toga što sastav garantuje nagon za bljuvanjem, ni podatak da se od ovog tonika, zamišljenog kao idealna zamena obrocima, šlogiralo 58 ljudi – nije zanemarljiv.

          

U poslednjoj dekadi čak i ove sulude ideje su nadmašene, pa se, inspirisana akupunkturom, pojavila dijeta tokom koje je na vama samo da priheftate hrskavicu unutrašnjeg uha i da, s iglama u lobanji koje bockaju centar za apetit, molite bogove da vam skinu kilograme, a ne podare neku infekciju.

Još bizarnija je dijeta s tuferima. Budući da su te loptice vate, a to zna svaki manijak koji ih je probao, niskokalorične, možete ih konzumirati suve ili prelivene želatinom i umakom. Bićete siti, pamuk je bogat važnim vlaknima, a jedini problem je što će vas ukućani, s punim pravom, smatrati nenormalnim.

Bilo kako vam se snilo, većina ovih dijeta palijativno pomogne, mada ih prati neizbežni j(a)o – j(a)o efekat. Novine, posebno njihove šarene i mrsne strane, pune su usukanih primeraka bivših bucana koji ganuto zahvaljuju proviđenju što ih je spasilo debeloguzja. Neke od tih ispovesti cepaju srce kao snagatori telefonske imenike, a mi navodimo samo jednu, tipičnu:

Bila sam rugoba i grdosija, nisam mogla naći posao, osim u cirkusu, gde su me deca gađala rajčicom. Život mi je bio Hirošima, a pretvarao se u Nagasaki. Dok sam šetala ulicama prelivala sam se od gojaznosti na bankine, a prolaznici su mi dobacivali pogrde, upirali u mene prste i cevi malokalibarskih topova. Drtina od mog tadašnjeg muža nije htela da se popne na mene bez planinarske opreme, koju je izbegavao nabaviti. Bila sam deprimirana, o-čajna k’o kobasica. Gutala sam svašta, ali nijedan od tih preparata nije uspeo da me zadovolji, niti smiri moje apetite. Sad, devet i po dana otkako koristim nove kapsule, imam 30 kilograma manje, novog švalera, a nestao mi je i ožiljak od carskog reza. Svima ga, iz dna duše, preporučujem (ne ožiljak, već preparat, op.P.Ž.V)...“ A, niko ne garantuje da je neće, dok je broj s reklamom u štampi, već gurati u kućni pritvor, jer se nabokala pasulja i vratila na stare gabarite.

      

Ali, bar moj je utisak takav, svi ti koji se ispovedaju o putu ka žgoljavosti, deluju mi srećnije na fotografijama gde zdravi i užireni poziraju kraj srnećeg buta, nego u novom izdanju, zarozani u ženinim farmerkama, ugašenih pogleda, tužnjikavi i iscrpljeni nadomak sna.

U svakom slučaju, nauku telesnog štavljenja prate i promoteri u belim mantilima, od kojih je većina medicinsko iskustvo stekla isključivo pregledajući drugarice iz zabavišta. Tu je moj favorit izvesni lekar kome je, nadam se, stručnost jača od pismenosti i koji konstatuje: „Kao desetogodišnji doktor hitne pomoći najviše problema imao sam s gojaznima, zbog infrakata!”

Često se do mršavljenja dolazi uz kombinaciju herkulovskih napora i ježovih muka, ali ulog je veliki, mediji iz svih haubica gruvaju o poželjnosti samo idealnih tela i mera. Ponekad se bolje sa sopstvenim dimenzijama, ma kako one bile pozamašne, pomiriti, nego smisao života nalaziti u izbegavanju onoga što mu je donedavno činilo suštinu. A za sve one koji padaju u san s mislima o gastronomskom bludu, i bude se da ga čine, nek uteha bude stara, dobra, zadrigla misao: „Debeli žive kraće, ali uživaju duže!!!“

*Duži trideset pet godina i vrednu diplomu. Višak slobodnog vremena nagnao ga ka pisanju tekstova prosečne kakvoće, koju špihuje bezobraznom ambicijom. Obznanjuje se u mnogim časopisima, piše za "Vreme", "Peščanik" i "Etnu", a zanoveta i sa književnih portala, uglavnom satiričnim kmekom.

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/38092-Strugai-sala.html

TRLA BABA LAN