TRLA BABA LAN

DOBRODOŠLI! RIJEČ JE KAO ĆUPRIJA: DOBRA SPAJA A LOŠA RAZDVAJA


18.06.2010.

IN MEMORIAM: BEKIM FEHMIU

Odlazak ćutljivog i nevidljivog sugrađanina

     Piše: Bojan Tončić

Za njega su ogoljeno nasilje, ubijanje mladih ljudi, mržnja dojučerašnjih prijatelja, nagoveštaj još strašnijeg raspada Jugoslavije, bili previše. Njemu je bilo teško, pristojan se svet nije pomirio sa njegovom odlukom

Faktografija je neumoljiva, nije više živ Bekim Fehmiu, glumac čiji su angažman i dar obeležili domaću i evropsku kinematografiju; vest koja teško pada svima koji su u godinama beznađa, u kojima je zaćutao, verovali da će progovoriti i proglumiti. Ćutao je.

         

U bolu koji curi niz stranice njegovog autobiografskog dela pod naslovom „Blistavo i strašno“, objavljenog 2001. vidi se kako je i zašto upoznao nasilje i zašto ga je do kraja života prezirao. Nije mu bio dorastao, kao što nisu ni mnogi koji su ga preživeli.

Živeo je u Beogradu, gotovo nevidljiv za susede i kolege, i posle 1987, kada je zbog nasilja nad Albancima na Kosovu odlučio da se povuče u svoj stan i posveti porodici i sećanjima. Nije on mogao da pomiri generacije Albanaca i Srba koje su odrastale uz njegove filmove, bio je svestan zla koje se valjalo ulicama, u vreme kada je jedan sumanuti režim zbog još sumanutijeg ustava ubio dvadesetsedmoro studentkinja i studenata. I nije više želeo da radi svoj posao. Za njega su ogoljeno nasilje, ubijanje mladih ljudi, mržnja dojučerašnjih prijatelja, nagoveštaj još strašnijeg raspada Jugoslavije, bili previše. Njemu je bilo teško, pristojan se svet nije pomirio sa njegovom odlukom.


 

Odlazak Bekima Fehmiua ne otvara pitanje zašto je ćutao, nego trajno žigoše jednu sredinu kojoj je bilo svejedno što takav umetnik i takav čovek ćuti. Reč je hipokriziji polusveta koji će se još dugo izdavati, eto, za prijatelje Albanca u Beogradu, zaboravljajući svoj nacionalšovinistički angažman. Eto ih pune novine. Neće to da sakrije činjenicu da je otišao čovek koji im nije bio potreban. Nekome jeste.

Bekim Fehmiu je, na svoj način, svojom umetnošću i samom činjenicom da je tu negde, povezivao Albance i Srbe koji su sačuvali normalnost, ma koliko to bilo teško. Njegov je eskapizam stravično individualno svedočanstvo zločina koji imaju svoj prepoznatljivi rukopis.

Poslednji put smo, kakve li ironije, čuli glas Bekima Fehmiua sa interfona, u emisiji posvećenoj njegovoj ženi Branki Petrić, učtivo se javio i otvorio ulazna vrata. I to je bilo dovoljno da probudi sećanja na vreme kada je briljirao u nezaboravnim filmovima i serijama.

     

Otišao je Odisej i neće se vratiti. Hvala.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/38352-Odlazak-utljivog-nevidljivog-sugraani

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=148439

 

TRLA BABA LAN