TRLA BABA LAN

DOBRODOŠLI! RIJEČ JE KAO ĆUPRIJA: DOBRA SPAJA A LOŠA RAZDVAJA


26.06.2010.

MARČELINA DOBILA NAGRADU ZA EROTSKU PRIČU - ČESTITAMO!

"EROTCKA"

 

     Slobodanka Boba Đuderija

Evo vako: parkirali u mrčinu, malo se povatali, pa spustija ligen sic, uspeja se na mene, ja se malo opirala kašta i triba, onda poslin diplomatckih po ure popustila, on uletija, pa ćićili – mićili, utira ga, istira ga, pa tako priko nekoliko puta, pali nakratko unesvist oboje, saša sa mene, zapalili duvan, on pita jel' mi bilo lipo, ja rekla da je, kašta je i red, da se čovik ne uvridi, i čiča-miča gotova je priča.

           

- Slušaj, izludit ću - žalila san se momen najboljem prijateju.
- Koji ti je sad đava, šta si se uzgrintala? - lino je odgovorija zavaljen na stolici i cideći pivu.
- Ma, ima taj neki natječaj, znaš. Za najboju erotcku priču. Ja bi tila ka sudjelovat, ali uopće neman inspiracije! Ništa mi erotcko ne pada na pamet! Ma ništa! Niti e od erotike!
- Aj ne zafrkaji, bar ti moš uvik laprdat – odgovorija mi je spokojno.
- Je, mogu. Ali ja uvik laprdan na temelju stvarnih događaja, e! Nešto se stvarno dogodi, onda mene pukne inspiracija, pa malo nadodan, malo oduzmen, malo izmišan, promućkan, i eto priče! A kako ću pisat o erotiki kad ima vlaška godina da se nisan... da nisan... Ovaj, razumiš?
- Nisi se seksala ima vlaška godina? Pa dobro, šta, za to postoje prijateji. Ako je za umjetnost, uvik san spreman pomoć.
- To ti oćeš reć da bi me opalija nebil' ja dobila inspiraciju?
- Pa e. Sve za književnost.
- Dobro jesil' ti normalan, a?
- Možda nisan. Al' nisi bome ni ti, s obziron otkad nisi onu stvar vidila.
- Oš da ti prilipin dvi priko uva?
- Daj, ajde, ne juti se odma. Samo san tija pomoć. Eto tako je to, učini dobro, izij govno. Pa izmisli, bogati, izmisli nešto! Bar je o onin stvarima lako pisat!
- Lako? Lako je moj kurac!
- Eto vidiš, već imaš glavni subjekt. Sad okolo njega samo tribaš razvit radnju. Po sićanju, jel'.
- Ne sićan se ja ničega.
- E, znan, ki svaka poštena žena. Ali isprid mene se ne moraš pravit, ionako se nećemo nikad ženit.
- Aj kvragu - odvratin mu uvriđeno – Kakvu radnju more čovik razvit okolo te stvari? To je uvik isto! Gori-doli-livo-desno, doli-gori-desno-livo, i gotovo.
- Ajme meni, i ti si neki pisac?! Ne virujen da ti je baš uvik bilo isto! Evo, jel' se moš sitit... jel' ti bar jeanput bilo ono nekako... drugačije, posebno? Nešto šta nije bila čista klasika, razumiš? Naprimjer, na nekom neobičnom mistu?
- Pa... šta ja znan. Je, jedanput je bilo skroz drugačije. U autu smo bili.

- Eto! U autu! To je skroz zanimjivo! To je sigurno ostavilo neki dublji trag u tvom sićanju, a?
- Pa je, ostavilo mi je dosta tragova. Imala san friževe po cilim leđima od mjenjača, i modrice po koliniman, a da ne govorin da me sutradan ukočilo skroz gori od vrata pa do nožnih prstiju! Bilo mi je teže nego našoj Jac... ovaj, premijerki nikidan kad se zaglavila u liftu!
- To kako te ukočilo, to izbaci. I Jadru isto izbaci, jebenti pulitiku!
- Da izbacin Jadru iz lifta?
- Ne, nego iz auta!
- Ol' se premijerka bila zaglavila i u autu?! Čoviče, viš ti to, a mediji ni riči od tomen! Ovo je zemlja u kojoj se kršu slobode medija! Triba se pobunit, dignit revoluciju! Triba...
- Ma umukni, jebente revolucijonarnu, i koncentriraj se na onu radnju koja je bitna za erotcku priču!! Evo, kako bi to meni naprimjer ispričala?
- Pa, kako, kako, evo vako: parkirali u mrčinu, malo se povatali, pa spustija ligen sic, uspeja se na mene, ja se malo opirala kašta i triba, onda poslin diplomatckih po ure popustila, on uletija, pa ćićili – mićili, utira ga, istira ga, pa tako priko nekoliko puta, pali nakratko unesvist oboje, saša sa mene, zapalili duvan, on pita jel' mi bilo lipo, ja rekla da je, kašta je i red, da se čovik ne uvridi, i čiča-miča gotova je priča.
- Ajme meni stebon! Nikad od tebe erotckog pisca! A di su ti pridjevi, a? Pridjevi ženska glavo, to je erotika! Tribaš opisat malo detaljnije sve to, i ukrasit! Aj reci, kako te je jubija? Kako se čovik jubi? A?
- O, jubi se za popizdit, šta je, je.

- Jubi se za popizdit? Jel' ti to cili pridjev ili ima još?? Tribaš sve to nakitit! Tribaš reć da su mu usta bila naprimjer sočna, i stractvena, da su mu prsti nestrpjivo otkopčali tvoju košulju, pa ti je rastrga ređipet, uf, to bi te užgalo, a?
- Dašta bi me nego užgalo! Prokinila bi ga šakon! Jel' ti znaš kol'ko danas košta jedan dobar ređipet?
- Ne prikidaj me! Di san sta? E, pa ti je jubija bradavice, i sisa ih, i licka, i kružija jezikon oko njih, onda su ti se bradavice stvrdnile, nabubrile, pa ti je zavuka ruku u međunožje, pa gurnija prst, pa dva prsta, pa tri prsta, pa četr...
- Alo! Aloooo!?! – prikinila san ga pristravljeno – Zanija se ti malo, a?
- A jesan malo, skužaj. Takav san kad me pisana rič zanese. Di san sta? E! Pa si ti bila cila vlažna od onih kako se reče... sokova, a njemu je batina bila kruta...
- Batina? Slušaj, da meni neko izvadi nekakvu batinu ja bi ga opizdila nogon u bubrige pa bi zapantija kad je iša pritit ženi!
- Tuko! Batina ti je u erotiki rič za onu stvar! I ne prikidaj me! Daklem, onda ubaciš ona prodiranja, jer u takvim pričama ti uvik idu ta prodiranja, pa su van se tila spojila, pa.... Šta me gledaš tako? Dobar san, a? Priznaj da nisi očekivala da san vaki majstor?
- Bogami...
- Eto. Sad u tu tvoju priču ubaciš sve ovo, i smisliš dobar naslov, i imaš sve šta triba! U naslovu tribaš nekako dat do znanja da si recimo naišla na vrsnog ljubavnika! Jesil' dobila inspiraciju za naslov?
- Jesan.
- Super! I šta ćeš stavit?
- Batina je iz Raja izašla!!!
- Ne valja! Pa neš' pisat odgojno obrazovni esej! Nije ti ovo priča za dicu!
- Jel' bogati?? Da nije batine, neb' bilo ni dice!
- Ne-va-lja, reka san! Naslov triba isto bit erotcki! Tribaš izdvojit neki posebni momenat, naprimjer neku pozu, ka naprimjer šezdezdevet ili... šta ja znan, tribaš dat do znanja u kojon pozi si najviše guštala!
- Nisan luda prid cilin pučanstvon priznavat take stvari! A šta da mi mater slučajno pročita priču, a? Neb' je smila više u oči pogledat o' srama!
- Aj, aj, ne vrdaj, aj lipo reci svome prijateju koju pozu najvoliš, ostaće među nama, svegami!
- Pa... najvolin kad mi ga muški metne...
- ....e?
- ...kad mi ga metne... s...
- S?
- Ovaj...
- Gukni!
- Ne smin reć!
- Zašto, pobogu, ne smiš reć?!?
- Ne smin, popizdit će premijerka!!!!!!

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/38651-Erotcka.html

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/38634-Nagrada-nau-erotcku-Bobu-uderiju.html

Marčelinina priča nagrađena je na: 

    http://www.casanovafest.com/

Trodnevna manifestacija 2. Casanovafesta održava se u Vrsaru, u slavu poznatog zavodnika Giacoma Casanove koji je za života dva puta boravio u tom gradu, a obuhvaća filmske projekcije, književne večeri, izložbe, predavanja, gastroprogram posvećen afrodizijacima i noćne zabave uz zanimljiv i raznovrstan glazbeni repertoar.

            Vrsar           
Ilustrovala:  tetkainternetka 

26.06.2010.

Brže se danas potegne pištolj nego što osmeh stigne da preleti preko lica.

HUMORU U ČAST

  Dr. Petar Bokun, neuropsihijatar

Ako je lice ogledalo duše, a mimika njena ekspresija, ne piše nam se dobro.
Mi sami, a pogotovo naši gosti, redovno primećujemo da se manje smejemo. Međutim, došlo je i do promene načina na koji se smejemo, tema kojima se smejemo i oblika iskazivanja humora. Aktuelni humoristi koriste mrtvačke sanduke, krematorijume, osobine transilvanskog grofa Drakule da bi izazvali smeh. Nižu nam niz preozbiljnih tema da bi na kraju iznudili opori osmeh olakšanja s mišlju da nam je moglo biti i gore. Naša humoristička produkcija potpuno je zaboravila na burleske, kalambure, operetnu zaigranost i bezazlenost vica. Nestale su komšijske nameštaljke, blago ismevanje nekih lokalnih, už
em krugu znanih osobina ličnosti. Iz manjih mesta nestao je lokalni komedijaš („Svako naše malo misto ima svoga lera…”), osoba kojoj se mnogošta praštalo, pa i ismevanje aktuelnih moćnika.
Brže se danas potegne pištolj nego što osmeh stigne da preleti preko lica. Sa skupštinske govornice za sedamnaest godina otišle su samo dve duhovitosti, od toga jedna tužna („Dajte da čujemo tužnu priču”) i druga više primitivna nego duhovita, aluzija na klip kukuruza. Ali zato možemo gledati okamenjena lica lidera koja je zahvatila mrtvačka ukočenost (rigor mortis), gde se tek povremeno aktivira nešto kao tuđmanovski rudiment osmeha. Sa stanovišta biološke ekonomije, za ozbiljno lice potrebno je onoliko energije koliko troše egipatske mumije, a za smeh treba mnogo moždane produkcije da bi se na licu odrazio njegov efekat. Ako je lice ogledalo duše, a mimika njena ekspresija, ne piše nam se dobro.

            

Humor je penicilin malih naroda, njime se branimo od nadmoćnih, a njih će uvek biti, baš kao što će na koncu ipak humor pobediti ili nas neće biti. Moramo što pre izići iz sarkazma, gorke ironije, cinizma, što su osobine gubitnika, koje samo za sebe konstatuju i opisuju neko stanje, a trebalo bi da ga derogiraju i razbijaju u paramparčad.
Samo humor koji nosi vedrinu, izazivajući salve smeha, koji gromoglasno pokazuje da je odagnao strah, najveći neprijatelj duhovitosti, ima ono isceljujuće, kreativno dejstvo. Nema ga grobljanska tišina koja sledi nakon galgen humora (humora pod vešalima) koji nam serviraju, umesto oslobađ
ajućeg efekta na psihu imanentnog stvarnoj duhovitosti.
Kad je čovek u stanju stresa, najpre su mu ugrožene takozvane luksuzne funkcije, a to je u prvom redu apstraktno mišljenje i duhovitost. Sankcije, inflacija, bombardovanje, raspad držžava, „šengeni”, mila su majka u odnosu na nastojanje tih istih koji su nam to napravili da nam ispiju zdrav mozak i ubede da smo sami krivi za sve to. E, upravo tu nam je potreban humor. Ali kako očekivati od bezizražajno, navodno ozbiljnih lica da podrže „Jež”, Čivijadu, festival lažljivaca u Milanovcu, festival dionizijskih pesama u Vlasotincu, jedinstvenu aforističku školu, kad budžet ministarstva kulture odlazi bakicama koje su nekad nešto prevele, pa postale nacionalni penzioneri. Ubeđen sam zato da bi i dobri stari Nušić od ovih popio barem još dve godine zatvora u Požarevcu.

          http://www.1235.ro/admin/images/temp/3091248213742__FunnyMirrorArt.gif

Duhovitost traži podršku, i to više kao razumevanje nego materijalnu. Duhovitost mora biti oslobođena straha, a ne da kao specifično područje izražavanja biva ideološki obojena, pa se, na primer, režimlije smeju, a opozicija stiska zube ili obratno, svejedno. Svaka duhovita produkcija izraz je globalnog u lokalnom - ismevajući nekog lokalnog moćnika, dražimo zver i u velikom diktatoru.
Neophodno je s najvišeg mesta podržati sve oblike ispoljavanja duhovitosti, nagrađivati uspešne anegdote, viceve, aforizme, raspisivati konkurse za uspešne komedije, podsetiti se kako su one nekada praznile ulice za vreme prikazivanja na ekranima. Narod koji može izdržati duhovit osvrt na sebe je zreo narod baš kao i pojedinac…

 http://www.zikison.net/ZIKISON_Broj%20_21_files/ZIKISON_Broj%20_21.html

Ilustracije sa interneta 
TRLA BABA LAN